od napred i od natraske

Uopste mi nije tesko da se ujutru izvucem iz kreveta.
Zasto?
Zato sto su tu Gorica i Dragan, moji drugari. Zato sto me svako jutro zasmejavaju. Stalno su uz mene, kad pijem prvu jutarnju kafu, kad se sminkam i uzurbano spremam za izlazak iz kuce. A onda nastupa prazan hod u nasem druzenju od par minuta, dok se spustim do parkinga ... i nastavljamo druzenje pre nego sto pokrenem motor...
Vise puta sam se pitala, zasto me na semaforu ljudi iz drugih automobila ili pesaci koji prelaze ulicu cudno gledaju .... SIJALICA (sad sam se setila) - pretpostavljam da se svi pitaju zasto se ova devojka sama smeje na sav glas ...
Ali, ja nisam sama ... samnom su moji drugari ... smatram da imam sva prava da ih tako nazovem, jer svako jutro pijemo kafu, svaki dan mi zapocinje sa "dizanjem" i pruzaju mi dozu smeha koja je neophodna za ostatak dana ...
Hvala im sto nisam mrzovoljna ....
A kako vi zapocinjete svoj dan???
P.S. redovni blogeri znaju da sam ovde potpuno nova, pa stoga je moj post jako skroman bez dodatnih slika, muzike i slicnih zanimacija... potrebno mi je vreme da se uhodam, pa se nadam da me razumete ... pozz svima